ВИДЕО ЧЕСТИТКА ПОВОДОМ СВЕТОГ САВЕ - ШКОЛСКЕ СЛАВЕ
Датум: 26. Januar 2023 16:26 Категорија: Новости
Чланови Ученичког парламента су поводом школске славе направили видео у ком нас подсећају на мудре мисли нашег просветитеља Саве. Активност је реализована на челу са наставницом француског језика Биљаном Ђокић уз техничку подршку стручне службе.
Свим ученицима, наставницима и запосленима у школама желимо срећну славу.
УСКЛИКНИМО С' ЉУБАВЉУ
Свети Сава, коме је рођено име Растко Немањић, био је рашки племић из владарске породице Немањића, утицајни дипломата и први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископије, законодавац, књижевник и ходочасник, али и пре свега, био је утемељивач српске цркве, државе и школства. Сматра се зачетником српске средњовековне књижевности па је стога и заштитник просветних установа.
Слава Свети Сава проглашена је за школску славу и обележава се 27. јануара. Тог дана све школе имају радни, али ненаставни дан, а обичај је и да се слави, па се поводом Светог Саве у школама организују свечане приредбе и академије. Као школска слава Свети Сава се слави од 1840. године, када је то предложио Атанасије Николић, ректор Лицеја у Крагујевцу. У одлуци тадашњег Попечитељског просвештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за “патрона свих наших школа и да се најсвечаније прославља”.
Растко Немањић је најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Рођен је 1169. године, а 15 година касније добио је од оца део државе којом је требало да влада. Међутим, Растко је отишао на Свету Гору где се замонашио и добио име Сава.
Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква.
Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира, постајући тако ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.
Свети Сава је написао типик, по којем се монаси морају управљати и владати, а написао је и житије свог оца, пребодобног Симеона.
Издвојио је најважније из српске традиције, оплеменио је и повезао са највећим духовним и цивилизацијским достигнућима свог времена. Веома млад, око 1192. године, отишао је у Свету Гору где се замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон.
У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.
Свети Сава је умро 1235. године у тадашњој престоници Бугарске – Трнову, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију. Из Трнова његове мошти пренете су и сахрањене у манастиру Милешева 6. маја 1237. године.
