Наградни конкурс „Јара Лабуд“
Датум: 04. Decembar 2014 17:11 Категорија: Новости
У част познатом јагодинском професору књижевности и песнику Драгану Глигоријевићу, познатијем као „Јара Лабуд“, и ове школске године у организацији народне библиотеке „ Радислав Никчевић“ у Јагодини, одржано је литерарно такмичење. У такмичењу за најбољу песму и причу учествовали су ученици наше школе Сандра Томић 5/1, са песмом „Део мог детињства“, Матеја Игњатовић 7/1, са песмом“Ноћ,“ и Катарина Савић 7/1,са песмом „Живот је…“ у пратњи наставнице српског језика Марије Филиповић. Треће место припало је ученику Матеји Игњатовићу, а прво место освојила је ученица Сандра Томић. Ученици су похваљени од стране жирија, позвани да и даље негују свој дар за писање и награђени вредним књигама.
Ноћ
У овој ноћи све се дели на пола,
осим горког бола,
што ме из дубине душе изједа
и сећањима лепим да се врате не да.
На слици сам се нагледао твога лика
па ми се из прошлости враћа слика,
али прошлост није ништа, садашњост је све
и ништа неће бити као пре.
Научио сам да се носим са тиме
и поносим се када кажу твоје име.
Огромна је љубав моја,
али ноћас не плачем, не треба плакати хероја.
Тешио сам све кад угасио се пламен,
обећао сам, али омекшао је камен.
И кренуле су горке сузе
кад схватих да небо ми те узе.
И сваке ноћи исти сан
ти си поред мене, а онда сване нови дан.
И схватим да смо само људи ситни,
сви пред Богом исти, повезани једном нити.
Имам свој циљ, да будем човек већи,
и у томе ништа неће да ме спречи.
Имам жељу када дође крај
да будем крај тебе, да одем у рај.
До тада не брини што ниси међу људима
и знај чувам те у грудима.
Матеја Игњатовић VII1
ОШ ,,Радислав Никчевић“, Мајур
Део мог детињства
Мој први дах, мој осмех први,
најмањи покрет и промена свака,
баш сваки тренутак мога почетка,
будно су пратили бака и дека.
И први корак и лутка прва,
лопта и обруч и књиге неке, наравно,
нису могли да прођу без присуства
баке и деке.
Бака и дека, кућа на селу, обала реке,
животиње, цвеће,
тапкање ножицама по топлој прашини,
има ли негде веће среће?
Школски дан први, други и трећи,
понека свеска и торба лака,
шта да вам кажем, другари моји, наравно,
ту су дека и бака.
Бака ме буди, кикице плете,
стално ме шета по селу и граду,
деда ме опасном фудбалу учи
и зачас направи неку параду.
Бака и дека, нана и деда
или их звали деша и мајка,
у срцу их носим и признајем свима,
живот са њима права је бајка.
Сандра Томић V1
ОШ ,,Радислав Никчевић", Мајур
