Да ли сте знали?

     
ЈАГОДИНЕ

Град Јагодина познат је као централно место Поморавља. Међутим, мало је познато да у окружењу постоје места која носе исто име. У Бугарској, на обронцима Родопа, налази се чувено туристичко место Јагодина , а поред њега су Јагодинске пештери (пећине). У Албанији постоје две Јагодине, једна поред града Елбасана , а друга поред града Фира , као и у Републици Српској, где постоје Горња и Доња Јагодина.
Старо име града - Јагодна, носи и место на Хвару, чувено летовалиште, као и планински врх у Пољској.



 




      Бацати дрвље и камење

Јесте ли се некада запитали зашто се каже: „Бацати дрвље и камење ( на некога)“? Ова фраза потекла је из једног давног обичаја, који је био познат још у старом веку. То је било каменовање криваца, тешка и срамотна смртна казна, примењивана већ код старих Египћана, Персијанаца, Јевреја, Грка, Римљана, Гала и других старих народа. На тај начин су се кажњавали најтежи преступници: убице родитеља, издајници отаџбине, богохулници и прељубници. Постојао је и устаљен ритуал каменовања. Осуђеног су, обично, под стражом и у пратњи разјарене гомиле, терали изван града до места извршења казне. Само гоњење из града симболизовало је изгон кривца из заједнице о коју се огрешио. На месту извршења казне, сви присутни бацали су камење ( дрвље и друге тврде предмете) на кривца све док он не би издахнуо. Гомила камења под којом би кривац страдао сматрала се местом проклетства.
   На основу тог обичаја, који је некада постојао и код нас, створен је у нашем језику устаљени израз „ бацати дрвље и камење ( на некога)“ што значи: „ оштро, жестоко нападати, осуђивати некога“.

                                               „ Зашто се каже? “ Милан Шипка











  Бели Анђео ван Земљине орбите

   Први сателитски пренос видео-сигнала 1962. године између Европе и Северне Америке садржао је слику фреске Белог Анђела из манастира Милешеве, једног од најлепших радова српске и европске уметности средњег века. Нешто касније, тај исти сигнал је био послат у свемир према могућим облицима ванземаљског живота.
    Манастир Милешева је у првој половини 13. века подигао краљ Владислав на обали реке Милешевке; ту је и сахрањен. У манастиру су почивале и мошти Светог Саве одакле их је Синан паша 1594. пренео на Врачар (Београд) и спалио.









Да ли знате неку српску реч на слово Ф?


Фудбал, факултет, фабрика, фотографија – ово јесу речи које употребљавамо свакодневно у српском језику, али ниједна од њих није српског порекла! Ако нисте знали, Срби заправо немају ниједну своју реч која почиње на слово Ф. Ево како и зашто.
 „Тачно је да у српском језику нема ниједне речи српског порекла која почиње на слово Ф, а разлог томе је што је употреба овог слова преузета из Византије у средњем веку. Касније под утицајем турског, грчког, француског и немачког језика речи које почињу на ово слово постале су учесталије и одомаћиле су се у нашем језику”, каже филолог Иван Клајн.
Ово су неке од речи на слово Ф које свакодневно употребљавамо, а чије порекло ће вас изненадити: фабрика – латинска; фењер – турска; фрајер – немачка; флаша – немачка; факултет – латинска; фиока – мађарска; феномен – грчка; фластер – немачка; фолирант – италијанска; фен – немачка; фуруна – турска; фрижидер – француска; фора – немачка; фазон –француска; фотографија – грчка, фасада – француска; фризура – преузета из немачког (изворно француска реч); фитнес – енглеска; флека – немачка; фотеља – француска; фреска – италијанска; фарба – немачка, фитиљ –турска; фудбал – енглеска; филолог –грчка; фобија – грчка.








НАЈСАВРШЕНИЈЕ ПИСМО НА СВЕТУ

Џорџ Бернард Шо (1856-1950) био је ирски драмски писац, есејиста, новинар, позоришни, књижевни и музички критичар. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1925.године.
Овај друштвено ангажовани интелектуалац сматрао је да српска ћирилица најсавршеније писмо на свету, да је један заокружен и логичан систем. У свом тестаменту
оставио је новчани износ     ( 367,233. 13 фунти) Енглезу који успе да реформише и упрости енглеску абецеду по узору на ћирилицу ( једно слово један глас).






Џорџ Бернард Шо (1856-1950)                                             Вук Стефановић Караџић (1787-1864)







НАЈСТАРИЈА БИБЛИОТЕКА НА СВЕТУ

Прве библиотеке настале су пре више хиљада година. У Месопотамији, при ископавању старог града Ура, откривен је печат цилиндричног облика с натписима; припадао је првој библиотеци.
Већ око 700. године пре нове ере народ Месопотамије је имао добро уређене библиотеке по својим храмовима и палатама. Књиге у тим библиотекама су биле глинене плочице исписане клинастим писмом. Једна од таквих библиотека, Асурбанипалова библиотека, имала је 22 000 глинених плочица и данас се највећи део њих чува у Британском музеју у Лондону.
Ова библиотека пронађена је у рушевинама, седам метара испод земље, 1850. године у близини старе престонице Ниниве. У њој се налази и чувени „ Еп о Гилгамешу“ ( најстарије познато књижевно дело).



     Гилгамеш - Лувр           Новооткривена плоча "Епа о Гилгамешу"






Први српски буквар

Књижица димензија 10,1 са 7,8 центиметара, од свега 4 стране на којима је било отиснуто:
37 слова азбуке, молитва за вежбање читања и неколико бројева за учење рачунања, штампана је 20. маја 1579. године у Венецији,
а пет дана касније изашло је друго, четворолисно издање, на осам страна. Ове букваре је, на српскословенском језику, саставио инок Сава из манастира Дечани.
Због бурних историјских збивања, буквари су брзо заборављени, па за њих није знао ни Вук Караџић.
За буквар се сазнало тек 1893.


 
By Љуба Стојановић - Народна библиотека Србије, Javno vlasništvo, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=58198614

Једна страница из буквара