Да ли сте знали?

Да ли знате неку српску реч на слово Ф?


Фудбал, факултет, фабрика, фотографија – ово јесу речи које употребљавамо свакодневно у српском језику, али ниједна од њих није српског порекла! Ако нисте знали, Срби заправо немају ниједну своју реч која почиње на слово Ф. Ево како и зашто.
 „Тачно је да у српском језику нема ниједне речи српског порекла која почиње на слово Ф, а разлог томе је што је употреба овог слова преузета из Византије у средњем веку. Касније под утицајем турског, грчког, француског и немачког језика речи које почињу на ово слово постале су учесталије и одомаћиле су се у нашем језику”, каже филолог Иван Клајн.
Ово су неке од речи на слово Ф које свакодневно употребљавамо, а чије порекло ће вас изненадити: фабрика – латинска; фењер – турска; фрајер – немачка; флаша – немачка; факултет – латинска; фиока – мађарска; феномен – грчка; фластер – немачка; фолирант – италијанска; фен – немачка; фуруна – турска; фрижидер – француска; фора – немачка; фазон –француска; фотографија – грчка, фасада – француска; фризура – преузета из немачког (изворно француска реч); фитнес – енглеска; флека – немачка; фотеља – француска; фреска – италијанска; фарба – немачка, фитиљ –турска; фудбал – енглеска; филолог –грчка; фобија – грчка.








НАЈСАВРШЕНИЈЕ ПИСМО НА СВЕТУ

Џорџ Бернард Шо (1856-1950) био је ирски драмски писац, есејиста, новинар, позоришни, књижевни и музички критичар. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1925.године.
Овај друштвено ангажовани интелектуалац сматрао је да српска ћирилица најсавршеније писмо на свету, да је један заокружен и логичан систем. У свом тестаменту
оставио је новчани износ     ( 367,233. 13 фунти) Енглезу који успе да реформише и упрости енглеску абецеду по узору на ћирилицу ( једно слово један глас).






Џорџ Бернард Шо (1856-1950)                                             Вук Стефановић Караџић (1787-1864)







НАЈСТАРИЈА БИБЛИОТЕКА НА СВЕТУ

Прве библиотеке настале су пре више хиљада година. У Месопотамији, при ископавању старог града Ура, откривен је печат цилиндричног облика с натписима; припадао је првој библиотеци.
Већ око 700. године пре нове ере народ Месопотамије је имао добро уређене библиотеке по својим храмовима и палатама. Књиге у тим библиотекама су биле глинене плочице исписане клинастим писмом. Једна од таквих библиотека, Асурбанипалова библиотека, имала је 22 000 глинених плочица и данас се највећи део њих чува у Британском музеју у Лондону.
Ова библиотека пронађена је у рушевинама, седам метара испод земље, 1850. године у близини старе престонице Ниниве. У њој се налази и чувени „ Еп о Гилгамешу“ ( најстарије познато књижевно дело).



     Гилгамеш - Лувр           Новооткривена плоча "Епа о Гилгамешу"






Први српски буквар

Књижица димензија 10,1 са 7,8 центиметара, од свега 4 стране на којима је било отиснуто:
37 слова азбуке, молитва за вежбање читања и неколико бројева за учење рачунања, штампана је 20. маја 1579. године у Венецији,
а пет дана касније изашло је друго, четворолисно издање, на осам страна. Ове букваре је, на српскословенском језику, саставио инок Сава из манастира Дечани.
Због бурних историјских збивања, буквари су брзо заборављени, па за њих није знао ни Вук Караџић.
За буквар се сазнало тек 1893.


 
By Љуба Стојановић - Народна библиотека Србије, Javno vlasništvo, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=58198614

Једна страница из буквара