Школарац

             Туга за братом

Помисле људи, дете је и нема много брига,
а и не слуте како се живот са мном сурово игра.
 
Знам да никоме није лако; није ни мени јер,
да пронађем брата желим јако.
 
Не могу да схватим бахате људе
који дозвољавају туђој судбини да суде.
Због њих, због злих људи без душе,
моји снови су као од стакла и лако се руше.
 
Туга за братом је обавија
срце као свила,он је мој анђео без крила.
 
Кад клонем и питам се зашто ни од куда одговара нема,
сетим се да, ипак, само Господ зна
зашто нам даје и узима.
 
Лети, сада, песмо моја мила,
лети преко планина и мора-
једнога дана он те чути мора.
 
Анђела Стаменковић 6/1
 







Стаклена принцеза


Чувао је у углу
своје  полумрачне собе
где се и најмрачније мисли роде.
Била је заштитник његових снова,
прошлост, садашњост и будућност нова.
 
Златна прашина падала је
по њеној дугој, тамној коси
и  мирису свежих зумбула
које у њој носи.
 
А те дуге трепавице
мале, црне лепотице
скривале су
две уплакане звездице.
 
И неком чудном мимиком
срца свога
дозивала је њега
да крене за њом у свет снова
и остави се свега.
 
И док је снег покривао
заспале улице његовог града,
у загрљају са Стакленом принцезом,
проговорио је последње речи
пуне бола и јада:
 
„ Стаклена принцезо моја,
дао сам ти живот свој
онога дана кад пупољци ружа
прекриле су гроб твој.
 
Чувао сам твоју слику
са пуно љубави,
као цвећар цвеће
у свом стакленику.
 
Сада је дошло време
да за тобом кренем,
оставим све што боли ствара,
па, заједно са тобом у вечном загрљају,
да се обнови љубав стара.“



Милена Милићевић 7/1







СОКОЛУ

У једној пркосној земљи
где врхови планина маме око,
живи радостан и срећан
један поносни Соко.
 
И лети горда птица
високо до свога неба,
чува га, брани, у срцу носи
и живот за њега даје, ако треба.
 
Узлети, птицо, Соколе,
рашири своја крила,
осветли свуда помрачине
да нас милује светлости сила!
 
Покажи ономе ко буде хтео
да нам украде слободу неба,
како се чува, брани и воли
земља дедова кад затреба.

                                                                                                
  Бојана Ивановић 7/1                                                                      
 

                                                  



МОЈА ДРАГОЦЕНОСТ
 
        Многи људи не умеју да цене и поштују оно што имају; изгубили су осећај за праве вредности у животу. У њиховом свету све се врти око новца – никад га није доста и увек би желели да га имају више од других. Заборавили су да  се радују малим стварима, ситницама које су их некада, можда, чиниле срећним.
            Никада нисам незадовољна јер волим и поштујем своје родитеље и умем да ценим све што ми они приуште; и најмање ситнице које ми они пруже пуно ми значе. Довољна ми је њихова љубав, топлина, лепа реч коју ми упуте да се осетим потпуно срећном јер знам  да они живе за мене и боре се за мене. Много је тренутака када су ме родитељи обрадовали, али један посебно памтим. Тада ме је обрадовала мама. Када сам се тог дана вратила из школе, на столу ме је чекао албум са фотографијама и у њему једно писмо. За некога би то био један сасвим обичан албум и један обичан лист папира. Ипак, та ситница је за мене била најлепши и највреднији поклон. У том албуму биле су слике моје мајке и мене од дана мог рођења до тог дана. У писму је писало колико јој значим, како улепшавам њен живот, да ме воли највише на свету, да сам ја њена снага и да због мене има воље да се бори кроз живот како би ми створила лепшу будућност.
            За овај поклон моје маме није било потребно пуно новца, али је била потребна љубав. Тај албум и писмо ћу заувек чувати као подсетник да ме, кад год заборавим, сети колико је мало потребно човеку да би био срећан и да онај ко не уме да се радује малим стварима не може бити уистину срећан. Трудићу се да усрећим друге на начин на који је моја мајка усрећила мене. Срећа се не може купити новцем и људи би требало да почну изнова да се радују малим стварима и да ,тежећи већим и бољим стварима, цене и оне, наизглед, мале које имају; можда ће бити испуњенији и спокојнији, а тиме и срећнији.
      

                                                                                  Анђела Соколовић 6/1       
                                                                                                                                                                                               
Ученица је освојила 3. место на литерарном конкурсу Народне библиотеке „ Радислав Никчевић“ у Јагодини посвећеном Јари Лабуду.